TOURIST OBJECTS ОF ALEKSANDAR ĐOKIĆ, AN ARCHITECT: NATIONAL AND INTERNATIONAL STYLE CHARACTERISTICS

  • Aleksandra Jevtović Business School of Applied Studies in Blace, Serbia
Keywords: tourism, architecture, ideology, heritage, Aleksandar Đokić

Abstract

Facilities intended for tourist accommodation and dining are an integral part of the tourism system. In addition to the role of providing certain services, architectural objects can also have the status of cultural attractions of a particular destination. The architectural objects of the famous artists are part of the cultural heritage, and according to their stylistic characteristics, they can be viewed as part of the worlds or national cultural heritage. Architect Aleksandar Đokić was famous Serbian architect and one of the most productive creators of his time. In his rich opus, numerous facilities are intended for use within the tourism system framework. Regarding author’s unique expression, which was created under the impact of various influences, we distinguish holders of international and national stylistic characteristics within his works. The aim of this study is to illustrate interdependence of the architecture of the tourist facilities and the ruling ideology, as well as their consequences on tourism, through the case study of four selected Đokić’s projects.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Alfirević, Đ., 2016. Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi. Beograd: Orion art.

Bakić, O., 2010. Marketing u turizmu. The ninth edition. Beograd: Univerzitet Singidunum.

Barcelona Tourist Guide. Gaudi Tours. [online] Available at: <https://www.barcelona-tourist-guide.com/en/tour/gaudi-tours-in-barcelona-spain.html> [Accessed 25 November 2018].

Beta, 2016. Državni fond iz Dubaija preuzima danas Porto Montenegro. Beta 06.05.2016. Available at: <http://beta.rs/ekonomija/ekonomija-region/31652-drzavni-fond-iz-dubaija-preuzima-danas-porto-montenegro> [Accessed 21 October 2017]

Cerbst, R., 2001. Gaudi: 1852–1926: Antonio Gaudi i Kornet – život posvećen arhitekturi. Beograd: IPS Media.

Čomić, Đ., 2015. Arhitektura kao faktor kvaliteta hotelskog proizvoda. SITCON. Beograd: Zbornik radova. Međunarodna naučna konferencija Univerziteta Singidunum. Konkurentnost turističke destinacije. 25 September 2015, p. 115–121.

Đokić, A., 1980. Spomenički kompleks Kadinjača. Izgradnja 1. p. 11–20.

Đokić, А., 1984. Kuća jugoslovensko–norveškog prijateljstva. Beograd: Izgradnja 4. p. 37–40.

Ignjatović, A., 2010. Poricanje i obnova: arhitektura postmodernizma 1980–1991. in: Šuvaković, M. ed., 2010. Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Radikalne umetničke prakse. Beograd: Orion art. p. 663–670.

Ignjatović, A., 2012. Tranzicija i reforme: arhitektura u Srbiji 1952–1980. in: Šukvaković, M. ed., Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Realizmi i modernizmi oko Hladnog rata. Beograd: Orion art. p. 689– 710.

Кадијевић, А., 2007. Један век тражења националног стила у српској архитектури, средина XIX- средина XX века. The second edition. Београд: Грађевинска књига.

Kadijević, A., 1996. Osvrt na pređeni put, razgovor sa arhitektom Aleksandrom Đokićem. Prilozi proučavanju ličnosti i dela naših vodećih savremenih graditelja. in: Likovni život 59–60. Zemun februar/maj 1996. p. 93–98.

Kolins, Dž. R., 1997. Antonio Gaudi. in: Perović, M. R. ed., 1997. Istorija moderne arhitekture–antologija tekstova, Knjiga 1: Koreni modernizma. Beograd: Idea, Beograd 1997. p. 422–445.

Косин, П. и Пилчевић, Ђ., 1979. Били смо и остали доследни у остваривању идеала наше социјалистичке револуције. Велика свечаност на легендарној Кадињачи. Политика 24.09.1979. p. 1–3.

Кубуровић, M., 1985. Викиншки брод у Шумадији. Политика 07.06.1985. p. 8.

Kujundžić, V., 1980. Prihvatni centar – koncepcija i rešenje konstruktivnog sistema objekta. Izgradnja 4. p. 45–46.

Лукач, Р., 1988. Додељене награде и повеље „4. јул“ Савезног одбора СУБНОР–а Југославије. Револуција као инспирација, Београд: 4. јул 1360–1361. p. 24–25.

Маневић, З., 1995. Александар Ђокић. Београд: Београдско машинско–графичко предузеће.

Manević, Z., 1982. Granice fantastike Aleksandra Đokića. IT novine. 11.01.1982. p. 17.

Маневић, З., 1990. Романтична архитектура (catalog of the exhibition). Београд: Институт за историју уметности.

Manojlović–Pintar, O., 2014. Arheologija sećanja – spomenici i identiteti u Srbiji 1918–1989, Beograd: Udruženje za društvenu istoriju: Čigoja.

Миленковић, А., 2018. Три деценије Куће српско–норвешког пријатељства. Политика 29.09.2018. p. 15.

Милетић–Абрамовић, Љ., 2007. Паралеле и контрасти, српска архитектура 1980-2005, Београд: Музеј примењене уметности.

Mitrović, M., 1988. Naša Stjern. Kuća jugoslovensko–norveškog prijateljstva u Gornjem Milanovcu – republička nagrada „Borbe“ za arhitekturu А. Đokić. Zagreb: ОKO 05–19.05.1988. p. 23.

Мlađenović, I., 1988. Кuća jugoslovensko–norveškog prijateljstva. Neizmjenjivi saputnik. Zagreb: ОKO 14–28.01.1988. p. 15.

Ničić, M., 2015. Turizam zasnovan na baštini: ideološki procesi i implikacije. SITCON. Beograd: Zbornik radova. Međunarodna naučna konferencija Univerziteta Singidunum. Konkurentnost turističke destinacije. 25 September 2015. p. 242–247.

Пилчевић, Ђ., 1979. Уручене награде „Слободан Пенезић–Крцун“. Политика 23.09.1979. p. 8.

Popesku, J., 2011. Menadžment turističke destinacije. Beograd: Univerzitet Singidunum.

Поповић, Д., 1990. Читање облика (Архитекте: А. Ђокић, Б. Ђунисијевић и Д. Тешић, Дом југословенске народне армије, Тиват). НИН 25.02.1990. p. 38.

Prague.eu The Official Tourist Website for Prague. Dancng House (Tančící dům). [online] Available at: <https://www.prague.eu/en/object/places/1643/dancing-house-tancici-dum?back=1> [Accessed 01 November 2018].

Prague Experience. Dancng House. [online] Available at: <https://www.pragueexperience.com/places.asp?PlaceID=651> [Accessed 01 November 2018].

Путник, В., 2013. Естетика и улога меморијалних паркова у Југославији на примеру спомен комплекса „Кадињача“. in: Простори памћења 1, Зборник радова, Том 1, Архитектура (Кадијевић, А., Поповић, М. eds.), Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности. p. 290–301.

Путник, В., 2014. Меморијална скулптура Миодрага Живковића (Период 1960–1980). у: Јавни споменици и спомен обележја. Колективно памћење и/или заборав, Зборник радова (Живковић, Н. ed.), Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. p. 115–124.

Стефановић, С., 2010. Спомен–обележје Кадињача 1979–2009. Ужице: Ужички зборник 34. p. 163–198.

Šastel, A., 1988. Pojam baštine. Split: Pogledi 3–4. vol. 18. p. 709–723.

Štraus, I., 1991. Arhitektura Jugoslavije 1945–1990, Sarajevo: Svjetlost.

Telegraf, 2016. Porto Montenegro ima novog vlasnika: Arapi otkupili ceo nautičko–turistički kompleks u Tivtu. Telegraf 10.05.2016. Available at: <http://www.telegraf.rs/vesti/2136367-porto-montenegro-ima-novog-vlasnika-arapi-otkupili-ceo-nauticko-turisticki-kompleks-u-tivtu> [Accessed 21 October 2017]

Tourist brochure, 1997. Кућа југословенско–норвешког пријатељства. Споменик који живи. Горњи Милановац.

Vijesti, 2006. Mank od danas vlasnik Arsenala i Doma vojske u Tivtu. Vijesti 28.10.2006. Available at: <http://www.pcnen.com/portal/2006/10/28/mank-od-danas-vlasnik-arsenala-i-doma-vojske-u-tivtu/> [Accessed 21 October 2017]

Luković, S., 2015. Novi Porto Montenegro jahting klub za nautičku klijentelu. Vijesti 17.07.2015. Available at: <http://www.vijesti.me/vijesti/novi-porto-montenegro-jahting-klub-za-nauticku-klijentelu-842966> [Accessed 21 October 2017]

Whitfield, M., 2018. Gaudi: A Cultural Icon for Tourism. The International Angle, [e-journal] 14. January 2018. Available at: <http://theinternationalangle.com/index.php/2018/01/14/gaudi-a-cultural-icon-for-tourism/> [Accessed 25 November 2018].

Published
2018-12-31
How to Cite
JevtovićA. (2018). TOURIST OBJECTS ОF ALEKSANDAR ĐOKIĆ, AN ARCHITECT: NATIONAL AND INTERNATIONAL STYLE CHARACTERISTICS. BizInfo (Blace) Journal of Economics, Management and Informatics, 9(2), 11-26. https://doi.org/10.5937/bizinfo1802011J